Odbrana od vode podrazumeva primenu sistema mera i svaka od njih mora da se ispoštuje. – Turci i Kinezi koriste naša iskustva u odbrani od bujica.
Srbiji prete ozbiljne poplave, a najugroženija područja su doline Zapadne i Južne Morave i Toplica. Nadolaze i Dunav, Tisa i Drina zbog topljenja snega i logično raste zebnja da se ne ponovi 2014.
– Otklanjanje posledica i obnavljanje oštećene i uništene vodoprivredne infrastrukture pomogli su da se predupredi ponavljanje sličnih događaja – kaže za „Politiku” prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak za bujice i erozije, navodeći da je, recimo, sredstvima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj projektovana i izgrađena 21 bujičarska pregrada, vredne oko 95 miliona dinara. Takođe, očišćena su bujična korita, što je koštalo 28 miliona dinara. Novcem kanadske i japanske vlade izgrađeno je po pet pregrada, dok je sredstvima turske vlade podignuta jedna pregrada u opštini Bosilegrad. Sem njih, urađeno je i 12 deponijsko-konsolidacionih pregrada u slivu reke Raške, na teritoriji lokalnih samouprava Raške i Novog Pazara.
Završene su obnova i sanacija infrastrukture za zaštitu od poplava na više od 300 lokacija širom Srbije, koje su u nadležnosti JVP „Srbijavode”, JVP „Vode Vojvodine” i JVP „Beogradvode”, ukupno njihova vrednost premašuje tri milijarde dinara.
Ostalo je zabeleženo da je tokom 2015. godini izgrađeno 29 deponijsko-konsolidacionih pregrada, s obzirom na to da je u prethodnih 20 godina podignuto samo 19! Međutim, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da se u Srbiji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka gradilo godišnje od 30 do 50 ovakvih objekata, naravno iz „domaćeg” budžeta.
Ne može se osporiti da su u protekle tri godine završeni veliki poslovi, da je mnogo toga popravljeno, preuređeno, očišćeno, ali je izgrađeno malo novih objekata, dok su takozvani biološki i biotehnički radovi gotovo potpuno zapostavljeni.
– Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je pošumljavanje oko 100.000 hektara goleti, uglavnom u brdsko-planinskom području, na vršnim delovima bujičnih slivova. To znači da ćemo, ovom dinamikom, obezbediti zaštitni efekat biološke komponente tek za 30–35 godina – primećuje prof. Ristić.
Primenom bioloških mera, kao što je pošumljavanje, sem većeg zadržavanja vode smanjuje se erozija kvalitetnijeg zemljišta, pa više vode koja ostaje na nagibima odlazi u podzemlje, puni slojeve vodonosnih stena odakle se prazni u vidu izvora umesto da otiče u vidu bujice.
Jedan od glavnih uzroka destruktivnosti bujičnih poplava 2014. bio je izostanak ili minimalna primena preventivnih radova i mera od 1990. do 2014. godine.
– U poslednjih tri decenije, doslovno, ni na jednom bujičnom slivu nije primenjen koncept integralnog uređenja. On podrazumeva izgradnju tehničkih (pregrade, regulacije, mikroakumulacije, obaloutvrde), biotehničkih (sanacija jaruga; zaštita površina na nagibima) i bioloških objekata (pošumljavanje goleti, melioracije degradiranih šuma, livada i pašnjaka; uspostavljanje voćnjaka na terasama), kao i primenu administrativnih mera (pravila uređenja, korišćenja i zaštite zemljišta na ugroženim slivovima). Ulagano je u održavanje postojećih sistema za zaštitu od bujica i erozije, ali u nedovoljnoj meri, tako da je stotine objekata, posebno u unutrašnjosti Srbije, potpuno zapušteno i nefunkcionalno – podseća profesor uz konstataciju da, nažalost, srpska praksa više nema projekte kao što je integralno uređenje sliva Kalimanske reke u Vladičinom Hanu, koji je realizovan pre 50 godina, a koje sada aktivno primenjuju zemlje kao što su Turska ili Kina, koristeći naša iskustva.
Stručnjaci koji se bave zaštitom od erozije i „uređenjem” bujica tvrde da znaju kako bi trebalo da se radi, ali nemaju čime. Upravo na Šumarskom fakultetu i to više od 60 godina obrazuju ove kadrove a i nije naodmet podsetiti se da je tradicija rešavanja ovih problema kod nas duža od 100 godina. Ali pojavio se, naravno, problem s novcem i lošom organizacijom posla, kažu upućeni. Stručnjaci tvrde da postojećim sistemom finansiranja nije moguće realizovati izgradnju novih, niti obezbediti održavanje postojećih objekata, što dovodi do smanjene funkcionalnosti odbrambenog sistema i priličnog rizika od poplava.
Izvor: Politika
Autor: Slavica Stuparušić
